Током шетње кроз миран, готово нетакнут сеоски крајолик, Сергеј, страствени љубитељ технологије, одлучио је да подигне свој дрон. Дан је био ведар, ваздух свеж, а сунчеви зраци су се преламали на површини реке која се вијугала кроз шуму.
Намера му је била једноставна — да из ваздуха забележи лепоту природе, као што је већ много пута чинио.
Дрон је тихо клизио изнад крошњи, откривајући непрегледно море лишћа и сенки. Све је деловало мирно и једнолично, све док се на екрану није појавио необичан детаљ. Усред природног пејзажа, у потпуном нескладу са околином, назирао се чудан објекат.
Дубоко у шуми, на удаљеном и неприступачном месту, камера је забележила нешто што тамо није припадало.
Радозналост је надјачала опрез. Сергеј је подигао дрон на већу висину, прилагодио путању и полако га усмерио ка мистериозној тачки.
Како се приближавао, слика је постајала све јаснија. Појавила се мала чистина, као да је намерно сакривена у густом растињу. Дрвеће је чинило природни зид, штитећи поглед на оно што се налазило унутра.
А у самом средишту стајала је стара, напуштена колиба — кров напола урушен, зидови потамнели од зуба времена, а коров и жбуње око ње сведочили су о дугим годинама заборава.
Ипак, нешто је узнемиравало. Једва приметно кретање у близини колибе учинило је да му срце брже закуца. Сергеј је зауставио дрон и непомично гледао у екран, покушавајући да схвати шта посматра.
Оно што је почело као обична шетња и безазлен лет дрона, управо се претварало у увод у много чудније и мистериозније откриће.