У последње време све чешће имам осећај да ме ћерка и зет посматрају као… стару жену. Не жалим се, само ми је то чудно. Пре два дана напунила сам 46 година. Одлучила сам да тај дан прославим са пријатељима у једном лепом, пријатном ресторану и провели смо се фантастично. Исте вечери, организовала сам вечеру код куће само за ћерку и зета.
Када су стигли, зет ми је уручио прелеп букет ружа, а ћерка ми је пружила коверту. Погледала сам је уз осмех, али неки израз на њеном лицу ми је говорио да је унутра нешто необично.
— Мама, мораш да видиш шта смо ти узели! — рекла је узбуђено. — Знаш да не волим да добијам новац као поклон — рекла сам јој. — То ми је превише безлично. — Мама, није новац. Сигурна сам да ће ти се свидети.
Отворила сам коверту и остала у шоку. Унутра је био ваучер за десетодневни боравак у велнес и спа центру: масаже, термални базени и програм здраве исхране.
— Вау… — промуцала сам чим сам видела о чему се ради. — Како вам је пала на памет ова идеја? — Зар ти се не свиђа наш поклон? — упитао је зет, видно збуњен. Заћутала сам, тражећи праве речи. С једне стране, десетодневни одмор у бањи је без сумње великодушан гест. Али с друге стране, за кога је то? За мене? За младу жену, пуну енергије, која воли путовања и динамичан живот?
— Па, хвала вам, наравно — почела сам неодлучно — али… бања? За кога је ово? Зар то није за старије људе? — Мама, то није обична бања! То је на планини, ваздух је чист, природа је невероватна. Изабрали смо место са удобним собама и пуно активности!
— Активности? Шта то значи, плес за пензионере? — нисам могла да се суздржим од сарказма. — Кћери, добро знаш да не волим таква места. Не пада ми на памет да седим и идем на терапије поред људи који су деценијама старији од мене. — Мама, само смо хтели да се одмориш и опустиш! То је јединствено искуство!
Одмахнула сам главом. Зашто инсистирају да ме виде као старицу? Нисам спремна да проводим дане окружена геријатријом.
— Могу да се опустим и на друге начине — рекла сам, осећајући како напетост расте. — Зашто вам није пало на памет неко путовање где бих се осећала живом? Зет је покушао да се умеша и смири ситуацију. — Мама, хтели смо само да мало предахнеш.
Мислили смо да ће ти пријати. — Да ми прија? Можда би то пријало некоме у седамдесетим годинама ко налази радост у базену са лековитом водом, али не и мени! — моја горчина је прелила чашу.
Осетила сам како ме енергија напушта, а сузе су ми наврле на очи. Ћерка и зет су се формално захвалили на вечери и отишли без иједне друге речи. Нису се чак ни извинили. Остала сам сама, седећи за столом, држећи ту апсурдну коверту у рукама.