Када падне ноћ, ови опасни инсекти крећу у тихи напад, вребајући жртве у сну. Њихови угризи често остављају тешке, трајне последице – од инвалидитета до смртног исхода.

Емилијанина прича: Сећање које не бледи Одрастајући у Боливији, Емилијана Родригез је као дете присуствовала трагедији која ће је пратити цео живот: фудбалер се срушио и умро на сред терена.

Тада је први пут чула за Чагасову болест – подмуклу инфекцију коју преносе ноћни инсекти, а која је однела и живот њене блиске пријатељице.

Иако већ 30 година живи у Барселони, Емилијана и даље носи паразита у себи. Њен највећи страх био је преношење инфекције на дете током трудноће. Срећом, правовременим лечењем, тај кошмар је избегнут и њена ћерка је рођена здрава.

Идаљина борба: Зид незнања У Мексику, Елвира Идаља Ернандез Куевас суочила се са другим лицем ове болести – незнањем. Није ни знала да Чагасова болест постоји док рутински тест крви њене ћерке Идаље није открио инфекцију.

Пут до дијагнозе и лечења био је мукотрпан, а помоћ су добили тек захваљујући рођацима лекарима. Њихова прича је огледало милиона људи који лутају кроз здравствене системе неспремне да препознају овог „тихог убицу“.

Претња која не познаје границе Откривена 1909. године од стране Карлоса Чагаса, ова болест се дуго сматрала проблемом искључиво Латинске Америке. Данас је реалност другачија. Чагасова болест је глобални изазов присутан у САД, Европи, Азији и Океанији.

• Поразне бројке: Годишње убије 12.000 људи. У свету има између 6 и 7 милиона носилаца, а само 10% њих има дијагнозу.

• САД: Процењује се да је чак 300.000 људи заражено.

• Последице: Код 30% заражених развијају се тешка, често фатална обољења срца или црева, понекад деценијама након инфекције.

Трка са временом Болест се не преноси само уједом инсеката, већ и са мајке на дете, трансфузијом и трансплантацијом.

Професор Дејвид Мур из лондонског Chagas Hub-а упозорава да је циљ СЗО о елиминацији болести до 2030. све мање реалан.

Главна препрека? Застарели лекови. Бензнидазол и нифуртимокс су стари преко пола века, имају тешке нуспојаве и не гарантују излечење. Ово је, како истиче професор Мур, тужан доказ недостатка глобалног улагања у болест која погађа милионе, али упорно остаје ван фокуса светске јавности.