— Nećeš verovati, Lenče! — brbljala je moja svekrva telefonom, stojeći kraj otvorenog kuhinjskog prozora, ni ne sluteći da se njen glas jasno čuje sve do hodnika. Tamo je Sveta, koja se upravo vratila s posla, zastala kao ukopana. Nije se usudila ni da uđe u kuhinju ni da prekine razgovor. — Juče sam sama dala otkaz! Možeš li da zamisliš? Da, sama! Trideset godina sam se ubijala od posla u toj prokletoj fabrici, a oni mi kažu: „Naravno, veoma smo vam zahvalni, ali ne možemo da vam povećamo platu.“
I neće je ni povećati!
Dosta mi je da se lomim zbog njih. Oči me više ne služe kao nekada, leđa me stalno bole, a po ceo dan sedim nad njihovim izveštajima dok jedva mogu da ustanem.
Ali sada moj sin dobro zarađuje. Sigurno neće ostaviti majku na cedilu. A i snaja ima sasvim pristojnu platu.
Od sada ću konačno živeti kao prava gospođa!
Kad mi se ide u kafić — otići ću. Kad poželim na more — otputovaću.
Valjda mogu da mi daju trideset ili četrdeset hiljada rubalja mesečno. Konačno ću malo uživati u životu.
Galina Petrovna je nakratko zaćutala, očigledno slušajući prijateljicu s druge strane veze. Zatim se tiho nasmejala.
— Ne, neće se odseliti. Odakle im novac za sopstveni stan ako budu morali i mene da izdržavaju?
Ne, draga moja, sve će biti baš onako kako sam isplanirala!
Samo ću im obećati da ću jednog dana čuvati unuke.
Videćeš, posle svakog mog poziva trčaće da mi ispune svaku želju.
Sveta je stajala u hodniku i čvrsto stezala ručke kesa iz prodavnice.
Na trenutak joj se učinilo kao da joj je neko izmakao tlo pod nogama.
Ali gotovo istovremeno u njoj se pojavila neobična smirenost.
Zapravo, već je naslućivala da nešto nije u redu.
Nije bilo slučajno što je Galina Petrovna poslednjih dana hodala po stanu toliko zadovoljna. Bukvalno je sijala kao da je dobila na lutriji.
A baš tog dana Svetina majka joj je saopštila neverovatnu vest koju je Sveta ionako nameravala da podeli sa porodicom te večeri.
Vratila se do ulaznih vrata, otvorila ih namerno glasno, pa ih zalupila kao da je tek tog trenutka stigla kući.
Zatim je ušla u kuhinju.
— Dobar dan, Galina Petrovna.
Svekrva je već završila razgovor i sada se osmehivala potpuno nevino.
Sveta je spustila namirnice na sto i otišla da se presvuče.
Uveče, kada se njen muž Sergej vratio s posla, stan je bio obavijen prijatnim polumrakom.
Večera je već bila na stolu. Međutim, umesto da ga kao obično pita kako mu je prošao dan, Sveta je ovog puta svečano postavila sto i čak zapalila sveće.
— Oho! — iznenadio se Sergej dok je sedao. — Slavimo nešto? Ili si rešila da me iznenadiš?
— I jedno i drugo — tajanstveno je odgovorila Sveta i kratko pogledala prema svekrvi. Galina Petrovna sedela je za stolom poput kraljice koja svakog trenutka očekuje da joj neko donese zlatni poslužavnik. Dostojanstveno je mešala čaj kašičicom.
— Galina Petrovna, Sergej! Imam sjajne vesti!
Oboje su je pogledali.
— Jedna mamina prijateljica seli se kod ćerke u Nemačku. Traži nekoga ko bi pazio na njen stan dok ne odluči hoće li tamo ostati zauvek. A osoba koja bude pazila na stan može i da živi u njemu. Potpuno besplatno! Treba plaćati samo račune.
Sergej je iznenađeno podigao obrve.
Sveta je uzbuđeno nastavila:
— A ako sve bude u redu, možda bi nam kasnije prodala stan i ispod tržišne cene. Cela njena porodica već živi u inostranstvu.
Dok je govorila, krajičkom oka je posmatrala svekrvu.
Lice Galine Petrovne polako je menjalo boju.
Najpre je bilo rumeno.
Zatim je pobelelo.
A onda je postalo gotovo pepeljasto.
— Serjoša, stan je predivno renoviran! Mama i ja smo već bile kod tetka Nađe. Kuhinja je fantastična, a sa balkona se pruža pogled pravo na park. Drveće, staze za šetnju, čak i malo jezero s patkama. A sobe su ogromne! Kada jednog dana budemo imali decu, imaće dovoljno prostora za igru.
Sveta je sanjivo sklopila oči.
Sergej je spustio viljušku.
— Ako je zaista tako…
Razmislio je nekoliko trenutaka. — Ionako već dugo želimo svoj stan. Možda je ovo stvarno naša prilika.
Zatim se okrenuo majci.
— Mama, šta ti misliš?
Galina Petrovna više nije mogla da izdrži.
Odmakla je šolju toliko naglo da nije ni primetila kako se malo čaja prosulo po stolu.
— To sigurno mora biti neka prevara! — izletelo joj je. — Niko ne daje nepoznatim ljudima stan besplatno! Sveta, neko ti je napričao gluposti. Uselićete se tamo, pa ćete se posle kajati.
Zastala je.
— Ne kažem da morate zauvek da živite ovde, ali… danas je sve komplikovano. Možda ne bi trebalo da žurite. Ovde imate sve. Niko vam ne smeta.
— Mama, odavno želimo da se odselimo — mirno je rekao Sergej. — Mlada porodica treba da ima svoj život. Osim toga, ni tvoj stan nije ogroman. Kada budemo imali decu, svima će nam biti tesno.
Galina Petrovna je odjednom postala nervozna.
Usne su joj zadrhtale.
— Znate šta… Moram nešto da vam kažem.
Spustila je pogled.
— Ja… dobila sam otkaz.
Sergej se ukočio.
— Šta?
— Juče sam saznala. Nisam želela odmah da vam kažem da se ne biste brinuli. Ali ako sada nameravate da se odselite… Pogledala je sina očima punim suza. — Nećete valjda ostaviti majku samu baš u najtežem trenutku?
Sveta se jedva primetno osmehnula.
Sergej ništa nije primetio.
Ali ona je vrlo dobro znala da Galina Petrovna nije dobila otkaz.
Čula je svaku reč njenog telefonskog razgovora.
Ipak, odlučila je da ćuti.
— Ne brinite, Galina Petrovna — rekla je blago. — Sigurno ćete pronaći drugi posao. Imate trideset godina iskustva. Čak sam videla jedan oglas. Jedna firma traži knjigovođu. Hoćete li da vam dam kontakt?
Ono što Galina Petrovna nije znala bilo je da firma pripada ocu Svetinog bivšeg kolege sa fakulteta.
Sveta je nameravala lično da pozove i preporuči svekrvu.
— Daj mi — promrmljala je Galina Petrovna.
Sergej je položio ruku preko majčine.
— Mama, ne brini. Dok tražiš posao, malo ću ti pomagati. Nekako ćemo se snaći. Ali selidbu ipak nećemo odlagati. Sveta je u pravu. Potreban nam je sopstveni prostor.
— Hvala ti, sine — prošaputala je Galina Petrovna.
Zatim je ustala.
— Idem da legnem. Odjednom me je zabolela glava.
Kada je izašla iz kuhinje, Sveta je pogledala muža i jedva primetno se osmehnula.
Osećala je da je pobedila.
Ne iz zlobe.
Ne iz želje za osvetom.
Jednostavno joj se činilo pravednim.
Prošla je nedelja. Galina Petrovna je i dalje hodala po stanu demonstrativno samouvereno, ali oči su odavale njenu nervozu.
Stalno je tvrdila da šalje prijave i ide na razgovore za posao.
Sveta je, međutim, znala da firmu koju joj je preporučila nije čak ni pozvala.
— A šta je bilo s onom firmom čiji sam vam broj dala? — namerno ju je jednog dana upitala.
— Nisu me hteli — frknula je svekrva. — Navodno sam prestara. Gde ja u mojim godinama da pronađem posao? Svuda odbijaju ljude zbog godina. A ako me neko i primi, ponudi neku bednu platu.
— Možda plata uopšte nije tako loša — odgovorila je Sveta. — Trebalo bi makar da pokušate.
Galina Petrovna je samo klimnula.
Sveta je odavno shvatila da ona zapravo uopšte ne želi da radi.
Samo je čekala da sin počne da finansira sve njene želje.
Nekoliko dana kasnije Sveta i Sergej već su se preselili u novi stan.
Prijateljica Svetine majke u međuvremenu je odlučila da trajno ostane u inostranstvu i ponudila im je da otkupe stan.
Jedne večeri Sveta i Sergej sedeli su u svojoj novoj kuhinji i razgovarali o budućnosti.
— Serjoša — oprezno je počela Sveta — tvoja majka uopšte ne ide na razgovore za posao. A ti je i dalje finansijski pomažeš. Šta ćemo? Ako želimo da kupimo ovaj stan, moraćemo da uzmemo kredit. Naša ušteđevina nije dovoljna.
Sergej se namrštio.
— Jesi li sigurna da mama ne traži posao? Stalno mi priča gde je navodno bila i zbog čega su je odbili.
Sveta je duboko udahnula.
— Sigurna sam. Laže.
Sergej ju je iznenađeno pogledao. — Sećaš li se firme čiji sam joj kontakt dala? Pripada ocu mog bivšeg kolege Saše. Lično sam ih zamolila da ozbiljno razmotre tvoju majku kao kandidatkinju.
— I?
— Nikada ih nije pozvala.
Sergej je ćutao.
Sveta je nastavila:
— I nije dobila otkaz. Sama ga je dala.
— Odakle ti to znaš?
— Slučajno sam čula njen razgovor s prijateljicom Lenom. Radovala se jer je mislila da ćemo je od sada mi izdržavati. Planirala je da od nas dobija trideset ili četrdeset hiljada rubalja mesečno, da ide po kafićima, putuje na more i jednostavno više ne radi.
Sergejevo lice postalo je ozbiljno.
— Stvarno je to rekla?
Sveta je klimnula.
— Bila je uverena da se nećemo odseliti jer nećemo imati novca za sopstveni stan ako istovremeno budemo finansirali njen život. Sergej je ustao i napravio nekoliko koraka po kuhinji.
— Ne. Ovo je već previše. Nismo ni mi milioneri. Štedimo svaki rubalj.
— Možda bi trebalo otvoreno da razgovaraš s njom — rekla je Sveta. — Reci joj da želimo da kupimo ovaj stan i da više ne možemo da je izdržavamo. Zdrava je i sposobna za rad. Mora da pronađe posao.
Sledećeg dana Sergej je otišao kod majke.
Pokušao je da ostane smiren.
— Mama, znam da si sama dala otkaz.
Galina Petrovna je istog trenutka prebledela.
— Šta?
— Znam i da uopšte ne tražiš posao. I znam da si mislila da ćemo Sveta i ja od sada finansirati tvoj život.
— Ta Sveta ti je potpuno pomutila razum! — povikala je Galina Petrovna. — Oduvek je bila ljubomorna na mene! Od samog početka je želela da me se otarasi! — Mama, Sveta nema veze s tim.
Sergejev glas postao je čvršći.
— Prestani da kriviš druge. Sama si dala otkaz. Sama si odlučila da mi treba da te izdržavamo. Ali mi to ne možemo. I nećemo.
Galina Petrovna ga je zaprepašćeno gledala.
— Imamo svoj život i svoje planove — nastavio je Sergej. — Ne možemo sebi da priuštimo da izdržavamo zdravu odraslu osobu samo zato što joj se više ne radi.
— Kako možeš tako da razgovaraš sa sopstvenom majkom?! — povikala je i posegnula za maramicom. — Ja sam te odgajila! Ceo život sam žrtvovala za tebe!
— Upravo zato ti govorim istinu — odgovorio je Sergej nešto blaže. — Želim da imaš dobar život. Ali moraš sama da preuzmeš odgovornost za njega. Galina Petrovna je zaplakala. Dugo je sedela ćuteći.
Na kraju je uzdahnula.
— Dobro. Pozvaću onu firmu.
Uzela je broj koji joj je Sveta dala.
— Dobar dan. Zovem zbog radnog mesta knjigovođe…
Ali bilo je prekasno.
Radno mesto je već bilo popunjeno.
— Imate li možda nešto drugo? — nesigurno je upitala Galina Petrovna. — Može i privremeno. Sada sam spremna gotovo na sve.
Žena s druge strane veze je zastala.
— Trenutno tražimo još spremačicu. Radno vreme je fleksibilno. Plata nije naročito visoka, ali je redovna. Da li biste bili zainteresovani?
Galini Petrovnoj se steglo srce.
Zamislila je sebe s krpom u ruci kako briše tuđe podove.
Samo nekoliko nedelja ranije sanjala je da sedi po kafićima i putuje na more dok njen sin sve plaća.
Sada više nije imala mnogo izbora.
Sergej je prestao da joj daje novac.
Ušteđevinu gotovo da nije imala.
— Da — prošaputala je. — Kada mogu da počnem?
— Sutra u osam ujutru.
Te noći Galina Petrovna gotovo uopšte nije spavala.
Prevrtala se po krevetu i neprestano se pitala zašto je napustila stari posao.
Tamo joj je sve bilo poznato.
Plata možda nije bila onakva kakvu je želela, ali je bila sigurna.
A sada je trebalo da briše podove upravo u firmi u kojoj je mogla da radi kao knjigovođa samo da je na vreme pozvala.
Prvih dana bila je sumorna i ćutljiva.
Ali postepeno se navikla na posao. Jednog dana brisala je prašinu u kadrovskoj službi kada je čula kako jedna zaposlena telefonom diktira novi oglas.
Jedna knjigovođa iznenada je odlazila na porodiljsko odsustvo.
Hitno im je bila potrebna zamena.
Galina Petrovna se ukočila.
Zatim se polako uspravila, poravnala kecelju i prišla stolu.
— Želela bih da se prijavim.
Šefica kadrovske službe iznenađeno je podigla pogled.
— Vi? — Imam trideset godina radnog iskustva, odgovarajuće obrazovanje i…
Galina Petrovna se prvi put posle dugo vremena osmehnula.
— A na porodiljsko sigurno više neću odlaziti.
Šefica kadrovske službe se nasmejala.
Zatim je pronašla njen CV i pažljivo ga pregledala.
— Dobro. Hajde da pokušamo. Sutra počinjete probni rad.
Galina Petrovna umalo nije glasno uzviknula od sreće.
Ipak se suzdržala, dostojanstveno klimnula i izašla iz kancelarije.
Čim je izašla napolje, uzela je telefon.
— Serjoša! — rekla je glasom koji je podrhtavao od uzbuđenja. — Primili su me kao knjigovođu! Možeš li da zamisliš? Ponovo imam pravi posao!
— Čestitam, mama!
Sergej se nasmešio i pogledao Svetu koja je stajala pored njega.
— Sveta i ja smo veoma srećni zbog tebe. S druge strane veze nekoliko sekundi vladala je tišina.
— Sveta… — konačno je rekla Galina Petrovna.
— Da?
— Hvala ti.
Sveta se iznenadila.
— Za šta?
— Bila si u pravu. Sama sam sve upropastila. Zato sam sama morala i da popravim stvari.
Sveta se osmehnula.
— Zaista mi je drago zbog vas, Galina Petrovna.
Zatim je pogledala muža.
— Uzgred, i mi imamo novosti.
— Kakve?
— Kupili smo stan. Sada je zvanično naš.
— Pa to je divno!
— I još nešto…
Sveta je uzela Sergeja za ruku.
— Čekamo bebu.
S druge strane veze nastala je potpuna tišina.
— Mama? — upitao je Sergej. Odjednom su začuli kako Galina Petrovna jeca. A onda je istovremeno počela da se smeje.
— Vi stvarno znate kako da me iznenadite! Pa to je… to su prave vesti! A ja sam se još ljutila što ste se odselili… Kakva sam samo budala bila.
Napolju se nad gradom polako spuštalo veče, a u prozorima su se jedno za drugim palila svetla.
U novom stanu Svete i Sergeja mirisalo je na voćni čaj i toplinu doma.
Pred njima je bilo još bezbroj planova.
Zajedničkih planova.
Njihovih planova.
Planova ispunjenih nadom.
Bez manipulacija.
Bez starih prebacivanja.
I bez očekivanja da neko drugi plaća cenu za život koji smo sami izabrali.