Devet dana kasnije, njen sin je pred celom porodicom vratio ključeve. Natalija je čula kako se ključ okreće u bravi i instinktivno pogledala na sat. Oleg je trebalo da se vrati iz Nižnjeg Novgoroda tek prekosutra.
Tokom dana ju je pozvao sa gradilišta i rekao da oprema još nije stigla, pa će ekipa morati da ostane tamo još nekoliko dana. Na kuhinjskom stolu stajao je otvoren poslovni laptop. Natalija je proveravala radno vreme zaposlenih u pekari i pripremala spisak za isplatu avansa. Upravo je zatvorila dokument kada su se ulazna vrata otvorila. Ušla je Nina Arkadijevna. Njena svekrva čak nije ni izula cipele. Prošla je kroz hodnik, ostavljajući mokre tragove na podu, i stavila plastičnu fasciklu na kuhinjski sto.
— Dobro je što si sama. Moramo da razgovaramo. Natalija ju je iznenađeno pogledala.
— Odakle vam ključ?
— Oleg mi ga je dao. Nemoj da stojiš, sedi. Natalija je ostala nepomična. Nina Arkadijevna je skinula kaput, okačila ga na kvaku vrata i otvorila fasciklu. Unutra su bila dva odštampana dokumenta.
— Neko vreme sav novac mora da bude na jednom mestu. Daj mi svoju karticu, telefon i šifru za bankarsku aplikaciju. Oleg će ti kasnije sve vratiti.
— O kakvom novcu govorite?
— O tvojoj ušteđevini. Rekao mi je da imaš skoro tri miliona rubalja na računu.
Natalija je polako zatvorila laptop. Za taj iznos su znale samo ona i njen muž. Šest godina je štedela taj novac. U početku je želela da zameni stan za veći, ali je kasnije odlučila da nastavi sa ulaganjem i da ne donosi ishitrene odluke.
— Zašto mu treba moj novac?
— Nije dužan da ti objašnjava svaki svoj korak. Muškarac zna šta radi.
— Onda zašto vam treba moja kartica?
Svekrva je suzila oči.
— Nemoj da počinješ. Problem mora da se reši do petka. Daj mi telefon, pozvaću Olega, a ti ćeš samo potvrditi transfer.
Gurnula je prvi dokument prema njoj. Natalija je pročitala naslov: „Sporazum o korišćenju zajedničkih sredstava“. Ispod su već bili upisani njeno ime i podaci iz pasoša. Na kraju je bila navedena suma: 2.800.000 rubalja.
— Taj novac nije naše zajedničko sredstvo. Imala sam ga još pre braka, a kasnije sam na taj račun uplaćivala samo svoju platu.
— U braku sve pripada oboma.
— Ne baš.
— Ne zanima me šta si čitala na internetu.
Potpiši.
U drugom dokumentu je pisalo da je Oleg uzeo zajam „za porodične potrebe“ uz njenu saglasnost. Međutim, zajmodavac nije bila banka, već nepoznati muškarac po imenu Safronov.
— Ko je Safronov?
— Pouzdan čovek.
— Za šta je bio taj zajam?
— Prestani da brojiš tuđ novac.
Nina Arkadijevna je pružila ruku prema Natalijinom telefonu, ali ga je ona pre toga sklonila.
— Molim vas, ne dirajte moje stvari.
— Oleg je rekao da ćeš se prvo opirati, ali da ćeš na kraju pristati. Ne gubi vreme.
U tom trenutku Olegov tablet, ostavljen na polici, oglasio se zbog nove poruke. Na ekranu se pojavilo obaveštenje od kontakta pod imenom „Lera stan“:
„Da li je tvoja majka stigla do nje? Do večeras moramo dati odgovor Safronovu.“
Natalija je uspela da pročita poruku. Primetila ju je i njena svekrva. Odmah je pružila ruku i prekrila ekran.
— To su poslovne stvari.
— Sklonite ruku.
— Nemaš pravo da kopaš po uređajima svog muža.
— Ovo je naš tablet. Ko je Lera?
Svekrva je privila tablet uz sebe.
— Prvo potpisuješ, onda postavljaš pitanja.
Natalija je pružila ruku.
— Ostavite tablet ovde i izađite.
— Neću otići dok ne završimo.
— Ušli ste u moj dom bez mog odobrenja.
— Moj sin živi ovde i dao mi je ključ.
— Oleg je u drugom gradu. Molim vas, napustite stan.
Svekrva je odbila. Natalija je odmah pozvala policiju. Objasnila je da je žena sa rezervnim ključem ušla u njen stan, odbija da ode i pokušava da dobije pristup njenoj bankarskoj aplikaciji.
Operater joj je rekao da ne ulazi u sukob i da sačeka dolazak policije.
Nina Arkadijevna joj u početku nije verovala, sve dok nije primetila sigurnosnu kameru iznad frižidera.
— Ti mene snimaš?
— Kamera stalno radi.
— Odmah je isključi!
— Neću.
Svekrva je bacila tablet na kauč, uzela fasciklu i otišla pre nego što je policija stigla.
Natalija je podnela prijavu, a nakon odlaska policajaca kopirala je snimak na laptop. Zatim je otvorila tablet.
Znala je lozinku. Nekada joj ju je Oleg dao kako bi mogla da pušta muziku.
Razgovori sa Valerijom trajali su mesecima. U početku su bili obični, ali su se kasnije pojavile fotografije novog stana, troškovi renoviranja, odeća i nameštaj za dete.
Valerija je bila trudna.
Oleg joj je obećavao da će se uskoro preseliti kod nje i da će stan biti prebačen na ime njihovog zajedničkog deteta.
Za taj stan je pozajmio novac od Safronova i morao je da ga vrati do kraja nedelje.
U porukama je pisalo da će ostatak uzeti od svoje supruge.
Osim toga, Safronovu je poslao kopiju Natalijinog potpisa i originalna dokumenta za zemlju koju je nasledila od svoje majke.
Sledećeg jutra Oleg se vratio kući.
Pokušao je da je poljubi.
Natalija se povukla.
— Moja majka kaže da si pozvala policiju.
— Tražila je moju karticu, moj telefon i moj potpis.
— Ona je samo pogrešno shvatila.
— Stvarno? A stan za Valeriju je takođe nesporazum?
Oleg je zaćutao.
— Čitala si moje poruke.
— Ostavio si ih otvorene na našem tabletu.
Posle nekoliko minuta priznao je istinu. Skoro godinu dana je imao vezu sa Valerijom. Ona je uskoro trebalo da rodi njegovo dete.
— Pogrešio sam, ali možemo sve da popravimo. Prebaci novac, platiću dug i vratićemo dokumenta za zemlju.
Natalija ga je pogledala bez emocija.
— Spakuj svoje stvari i idi.
— I ja živim ovde.
— Stan je moj. Kupila sam ga pre braka. Istog dana promenila je bravu i zajedno sa svojim advokatom podnela sve potrebne prijave.
U subotu se cela porodica okupila u domu Zoje Pavlovne. Oleg je pokušao da ubedi sve da je zajam uzet za budućnost njegovog deteta. Ali Natalija je pokazala poruke, ugovore i dokaz da je njen potpis kopiran bez njenog pristanka.
Atmosfera se odmah promenila. Čak ni Olegovi rođaci više nisu pokušavali da ga brane.
Situacija je postala još napetija kada se iznenada pojavila Valerija.
Verovala je da je Natalija već pristala da plati dugove.
Kada je saznala istinu, shvatila je da je i ona bila prevarena. Nedelju dana kasnije Safronov je preko Natalijinog advokata vratio sva dokumenta. Istraga zbog falsifikovanja dokumenata se nastavila, a Oleg je morao da prizna da je koristio kopiju supruginog potpisa.
Kada je došao po poslednje stvari, to se dogodilo u prisustvu policijskog službenika.
Devet dana nakon prve svađe, Oleg je pred celom porodicom izvadio ključ od stana iz džepa i ćutke ga stavio na sto.
Natalija ga je uzela bez ijedne reči.
To je bila poslednja stvar koju je dobila nazad od čoveka kome je nekada verovala.