„Снаха nije besplatan kuhinjski robot“
— U subotu dolazi oko dvanaest ljudi — rekla je Galina Petrovna, ne izuvajući se u hodniku i otresajući mokar sneg sa bereta pravo na otirač.
— Ali ne brini, Daša. Sve sam već isplanirala: pečena svinjetina iz rerne, seoski krompir, dve salate i nešto slatko. Tvoja medovik torta je toliko dobra da se čovek oblizuje posle nje.
Darja je stajala pored šporeta, sa drvenom lopaticom u ruci.
U tiganju je tužno cvrčala heljda sa lukom — večera posle plate, kad novac tek stigne, ali već nestaje: auto, računi, lekovi za majku. Napolju, u novembarskom dvorištu, prvi sneg je žvakao asfalt, a neko je upalio Kiju kao da će odmah poleteti za Bajkonur.
— „Kod kuće“? — upitala je Darja. — Pa gde tačno „kod kuće“?
— Ne u ulazu, naravno — Galina Petrovna je konačno izula cipele i ušla u kuhinju kao neko ko plaća kiriju, menja cevi i bira zavese.
— Naravno ovde. Imate prostora, rasklopivi sto, lepe prozore. Ljudi vole prostor, ne tesne rupe.
— Kada si planirala da me pitaš?
— Daša, šta sad počinješ? — svekrva se namrštila.
— Pa rekla sam ti na vreme.
Danas je utorak, subota je proslava. Četiri dana je sasvim dovoljno. U mojim godinama sam za jednu noć organizovala slavlje za dvadeset ljudi i niko nije umro.
Naprotiv — svi su sve pojeli.
— U vašim godinama je hrana bila jeftinija, a živci verovatno besplatni.
Galina Petrovna se pravila da nije čula. Izvadila je list papira i stavila ga na sto.
— Spisak. Sve sam zapisala da se ne premoriš. Nema jeftinih kobasica, Olja je prošli put rekla da je „Olivije izgledao siromašno“.
I pravi sir, ne guma. Usput, ja slavim rođendan — 58 godina.
Darja je ugasila šporet. Heljda je u tom trenutku zagorela, kao da i ona ima mišljenje.
— Ovde nema proslave.
— Kako to?
— Nema. Nema svinjetine, nema Olje i nema rođendana u mom stanu.
Tišina.
— Reci to i svom mužu.
— Hoću.
I tako je počeo sukob.
Istina popodne Igor je došao kući oko pola devet.
— Mama? — odmah se zategao.
— Ovde — odgovorila je Galina iz kuhinje.
— Šta se dešava?
— Ništa — rekla je Darja.
— Tvoja majka je pozvala ljude u moj stan i donela mi spisak za kupovinu.
— Ne „tvoj“, nego „naš“ — ispravila je svekrva.
— Stan je na moje ime.
Narednih dana napetost je rasla.
Na kraju je Igor doneo kese iz prodavnice.
— Šta je ovo?
— Obećao sam mami da ću pomoći. Pravićemo deo hrane ovde…
— „Mi“?
— Ja ću to uraditi.
— Ti? — Darja ga je dugo gledala. Igor je znao da napravi peljmene i isprži jaja, ali je i dalje pitao gde je so — iako je uvek stajala na istom mestu.
— Ti ne želiš da kuvaš. Ti želiš da proguraš maminu žurku na mala vrata.
Tišina.
— Odnesi sve nazad — rekla je Darja konačno. — Odmah.
Subota
Subota je počela previše mirno. Kada je zazvonio interfon, Darja je na ekranu videla nepoznate ljude: žene i muškarca sa tortom.
— Ovo ne može biti…
— Gosti! Otvarajte! — čulo se spolja.
Ubrzo se hodnik napunio snegom, parfemom i tuđom samouverenošću.
— Izgleda da smo pogrešili adresu…
— Adresa je tačna. Informacija nije — rekla je Darja.
U tom trenutku Igor je pozvao majku.
— Dolazim — rekla je Galina mirno. — Bez drame.
Darja mu je uzela telefon iz ruke.
— Vi ćete jesti negde drugde. Ovde nema proslave.
— Daša, ne pravi scenu!
— Scena je sama došla.
Na kraju su gosti otišli.
Novi život
Uveče se Igor vratio.
— Mama je besna. Svi su se posvađali. Ali na kraju je proslava bila kod nje.
— A ti?
— Prvi put sam rekao da nije u pravu.
Darja je klimnula.
— Nisam ljuta na tebe. Ljuta sam na sebe. Predugo sam ovo dopuštala.
Kasnije se svekrva ponovo pojavila. Ovog puta sa sveskom.
„Troškovi. Ko poziva — plaća.“
A ispod:
„Snaha nije besplatan kuhinjski robot.“
Darja je shvatila da granice nisu nepristojnost — nego način da se preživi.
I tako je počeo njen novi život.