Novo početak
Voz koji je stigao čak dvadeset minuta ranije bio je mali, gotovo beznačajan događaj, ali Nina je u njemu ipak videla neku vrstu mističnog vođstva.
Sa teškim teretom na ramenima zakoračila je na peron i umorno ispravila svoje neposlušne naočare i razbarušenu frizuru. Šljunak na stazi koja je pratila železničke šine ritmično je škripao pod njenim koracima. Pejzaž je bio pod dominacijom zagušujuće avgustovske vrućine koja je pritiskala vikend naselje i u sebi skrivala suv prašak i opori miris borove šume.
Njena torba sadržala je naizgled svakodnevne stvari, ali njihov skup svedočio je o dubokoj, tihoj brizi Nine:
ajvar koji joj je poklonila komšinica, kvalitetna kafa namenjena Galini i pažljivo izabrana knjiga Ulicke, kroz koju je tražila bezdramsko, mirno postojanje. \
Od predstojaća dva slobodna dana nadala se svežini bazena, kafama ispijenim na verandi i usamljenom miru bez Viktora — daleko od njegovih beskrajnih priča o fudbalu i tragova njegove nepažnje.
Prelomni trenutak ju je sustigao kod oronule ulične table sa natpisom „SNT Koivu“.
Vazduh kao da se ukočio oko nje i čim je ugledala srebrni automobil parkiran pored Galinine ograde, njeno telo je reagovalo brže od svesti.
Zamrznula se na mestu.
Poznata oštećenja na braniku i miris plastike koji je dopirao iz kabine, pojačan letnjom vrućinom, nedvosmisleno su govorili o prisustvu Viktora.
Nina je pažljivo spustila svoj teret na zemlju i obrisala naočare, nadajući se da će prizor nestati, ali stvarnost je ostala surova. Približavajući se, kroz prozor je primetila plavu jaknu svog muža na suvozačkom sedištu; na njoj je bila ona neizbrisiva mrlja od kafe, koja je sve činila potpuno jasnim.
Ulazeći kroz kapiju, na verandi su je dočekale dve do pola pune čaše vina, a iz kuće se čula tiha džez muzika. Kada je izgovorila svoje ime i time nadjačala melodiju, napeta tišina je prekinuta zvukom koraka i Galina je izašla na vrata — ne pokajnička, već pre zatečena u trenutku razotkrivanja.
Tokom sukoba otkrivena je tajna veza koja je trajala godinu i po dana, što je potvrdio i Viktor, koji se uplašeno krio u pozadini.
Nina se sa situacijom nosila neverovatnim duševnim mirom: nije pravila scenu, već je jednostavno počela da vadi jedan po jedan donete poklone iz torbe na sto, kao da pokušava da popravi rušeni svet kroz poznate rutine.
Nije ostala na dači. U toplom avgustovskom popodnevu krenula je ka obližnjoj reci i na kraju se našla u kuhinji Zojinoj, koja joj je ponudila utočište i prihvatila je bez pitanja.
Tokom večeri odbila je i Viktorove pokušaje objašnjenja preko telefona, kao i Galinine poruke pune kajanja, zatvarajući tako prošlost iza sebe.
U smirujućim zvucima seoske kuće i uz obećanje ranog jutarnjeg rada oko kokošinjca narednog dana, počeo je da se oblikuje novi Ninjin život — zasad bez imena, ali sa sigurnošću jednog preobražaja koji će doći sa jutarnjom svetlošću.