Majka mi se javila veče pre svog šezdesetog rođendana i rekla:
„Ne dolazi sutra. Tvoja pastorka treba da bude jedina ćerka tamo.“ Rekla je to usput, kao da me moli da usput kupim mleko.
A ja sam stajala tamo, držeći poklon na kojem sam radila tri meseca.
Ručno izrađen foto-album. Fotografije iz svake godine njenog života. Slike koje sam sakupila od rodbine širom zemlje.
„Šta hoćeš da kažeš sa ‘ne dolazi’?“, pitala sam, uverena da sam je pogrešno razumela. „To je tvoj šezdeseti rođendan. Radila sam na govoru nedeljama.“
Majka je uzdahnula, kao da sam ja ta koja pravi problem.
„Rebeka se oseća neprijatno kad si ti tu. Ona treba ovaj dan da izgradi odnos sa mnom — bez konkurencije.“
Rebeka je imala trideset i dve godine i bila mi je pastorka tek jedanaest meseci, otkako se moja majka udala za njenog oca.
„Konkurencija? Mama, ja sam tvoja ćerka. Tvoja prava ćerka. Trideset i četiri godine sam bila na svakom tvom rođendanu.“
Sa druge strane linije nastala je tišina.
Zatim je rekla nešto što mi je izmaklo tlo pod nogama.
„Upravo to je problem. Ti si imala trideset i četiri godine. Rebeka treba priliku da nadoknadi.“
Krenula sam odmah ka njenoj kući. Bilo je već deset uveče, ali svuda su gorela svetla, a kroz prozore sam videla ljude kako kače dekoracije. Auto moje tetke Dajan bio je na prilazu. I kamionet mog rođaka Toma.
Već su bili tamo i spremali sve za sutrašnji dan.
Pozvonila sam. Muž moje majke Hauard otvorio je vrata i izgledao vidno neprijatno.
„Možda bi trebalo da dođeš drugi put.“
Pokušao je da zatvori vrata, ali sam videla majku u dnevnoj sobi. Sa Rebekom je kačila girlande na zid.
„Mama!“, viknula sam. Zastala je.
Rebeka joj je nešto šapnula na uvo. I majka je zaista klimnula.
Prišla je vratima, ali me nije pozvala unutra. „Razgovarale smo o ovome.
Sutra je Rebekin dan da bude u centru pažnje.“
Pogled mi je pao na baner u dnevnoj sobi: „Srećan 60. rođendan, mama“.
Ispod njega bila je velika fotografija moje majke i Rebeke. Samo njih dve.
„Gde su moje slike?“, pitala sam, gledajući zidove sa fotografijama.
Na svakoj slici bila je moja majka sa Rebekom ili sa Hauardom.
Trideset i četiri godine mog života bile su izbrisane.
„Rebeka je napravila kolaže“, rekla je majka sa osmehom, kao da je sve potpuno normalno. „Nisu li divni? Baš se potrudila.“