Пси и људи имају посебну повезаност још од праисторије, што је у великој мери последица изненађујућих сличности у њиховом нервном систему. Однос између човека и пса предмет је научних истраживања већ скоро 30.000 година, а током тог периода истраживачи су открили бројне заједничке карактеристике у структури и функционисању њихових мозгова. Један од најјаснијих примера те сличности је лимбички систем, део мозга који регулише емоције попут страха, радости и љубави. Управо он помаже да се разуме зашто пси често делују саосећајно и као да умеју да препознају људска осећања.
Неуропластичност – способност мозга да се брзо прилагођава и усваја нове вештине – присутна је и код људи и код паса. Захваљујући томе, обе врсте лако развијају снажне емоционалне везе.
Осим тога, и људи и пси се у великој мери ослањају на чула како би разумели своју околину. Они примећују и најситније сигнале, било да су визуелни – попут израза лица и покрета тела – или звучни, као што су тон и боја гласа. Пси често процењују да ли ће некоме веровати на основу невербалне комуникације, која им је у многим ситуацијама важнија од речи. Научници су такође уочили неочекиване физичке сличности између делова људског и псећег мозга задужених за памћење.
Због тога људи и пси могу да деле заједничка сећања и граде дуготрајне, снажне односе. Није случајно што су људи и пси вековима блиски сапутници – њихов сличан начин обраде емоција омогућио им је да живе заједно и добро се разумеју. Недавна истраживања додатно су расветлила посебну везу између малог детета и шест немачких овчара, приказану у популарном интернет видеу. Утврђено је да делови мозга код људи и паса који реагују на емоције у говору функционишу на упоредив начин.
Научници са Универзитета Емори у Атланти открили су да се регија мозга повезана са осећајем среће активира слично и код људи и код паса. Ово потврђује оно у шта многи власници већ верују – да њихови љубимци заиста осећају љубав и приврженост. То би могло да објасни зашто се мало дете може мирно и без страха играти чак и са четрнаест паса, упркос распрострањеном мишљењу да су пси опасни за малу децу.
У будућности, научници очекују да ће нова истраживања открити још више о емоцијама животиња и начину на који реагују на људске гласовне сигнале.