Једне вечери, када су градске улице биле скоро празне, мотоциклиста је јурио путем, уживајући у рици свог мотора и осећају потпуне слободе.
Адреналин му је струјао кроз тело, а брзина га је водила у непознато.
Био је пун самопоуздања, несвесан свега око себе, потпуно заокупљен сопственим кретањем.
Изненада, на пешачком прелазу, његов поглед је пао на пар:
слепу девојку и њеног пса водича.
Ходали су полако.
Пас је самоуверено водио своју власницу, свестан своје улоге да штити и усмерава, док је девојка мирно корачала, ослањајући се на свог верног пратиоца.