Бред је бивши припадник војске Сједињених Америчких Држава. Учествовао је у Првом рату у Ираку и током службе спасао безброј живота. Данас живи у Финиксу, у Аризони, са супругом Лиз и њихово троје деце. Дуго је веровао да живи живот из снова — све до 15. августа 1999. године, дана који је заувек променио њихове судбине. Тог поподнева, породица је путовала камионом. Лиз је била за воланом када је изненада пукла предња лева гума. Возило је изгубило контролу и уследио је тежак удес.
Деца су задобила само лакше повреде. Бред је сломио ногу. Али Лиз је прошла најгоре — тешка повреда кичме оставила ју је парализованом.
После операције, у болничкој соби, лекари су изнели дијагнозу која је звучала као крај свега. Лиз је била уверена да се њен живот какав је познавала завршио. Тада је Бред учинио нешто што ће заувек обележити њихову причу: клекнуо је поред њеног кревета и заклео се да ће остати уз њу до краја живота — без обзира на све. Истог дана, њих двоје су се званично венчали.
Уследили су месеци, а затим и године тешког опоравка. Ипак, Лиз се показала као изузетно снажна жена. Одувек је волела планинарење, шумске стазе и боравак у природи — али су инвалидска колица та задовољства учинила готово недостижним.
Бред је одлучио да то промени. Као техничар за одржавање, ослонио се на своје знање и вештине и започео рад на нечему несвакидашњем: посебним инвалидским колицима способним да савладају теренске препреке. Данима и ноћима радио је у гаражи, без паузе и одмора. Бука алата постала је толико интензивна да је почела да смета и комшијама.
Срце његовог изума био је један кључни елемент — електрични мотор.
После безброј покушаја, грешака и сати проведених у раду, Бред је коначно успео. Једног дана позвао је Лиз у гаражу… и показао јој резултат свог труда, упорности и безусловне љубави.