Viktorija Popović: činjenice umesto emocija
Viktorija Popović je svojim klijentima u kancelariji u centru Beograda često govorila: „Razvod nije pitanje emocija, već aritmetike. Pobeđuje onaj koji je bolje pripremljen.“
Tokom svoje petnaestogodišnje karijere kao renomirana advokatica za porodično pravo, uspešno je vodila 216 brakorazvodnih parnica pred beogradskim Palatom pravde.
Naučila je da prepozna laž u prvom minutu razgovora, da pronađe skrivena sredstva na inostranim računima ili preko fiktivnih firmi i da imovinu podeli tako da protivnoj strani ne ostane ništa drugo osim bespomoćnog sleganja ramenima.
Njeno profesionalno obeležje bila je hladna, precizna rečenica: „Ostavljamo emocije po strani i radimo sa činjenicama.“
Klijenti su je obožavali.
Protivnici su je mrzeli. Ali niko joj nije mogao osporiti ništa: Viktorija je radila strogo po srpskom Porodičnom zakonu, samo ga je poznavala daleko bolje od svih drugih. Nikada nije pomislila da će se jednog dana i sama naći na drugoj strani barikade.
Razgovor kroz odškrinuta vrata
Sve je počelo jednog sasvim običnog ponedeljka. Viktorija se upravo vratila sa suda: dobila je još jedan složen proces i za svoju klijentkinju izborila tri četvrtine zajedničke imovine. Suprug je pokušao da sakrije novac, ali Viktorija ga je razotkrila. Bila je odličnog raspoloženja.
Kada je otvorila vrata stana u Novom Beogradu, čula je glasove iz kuhinje.
„Andrija, moraš da insistiraš!“, umiljato je govorila njena svekrva Tamara. „Ona je obavezna da ti da polovinu. Tri godine si bio uz nju, trpeo njen težak karakter i podržavao je!“
„Mama, ne znam…“, mrmljao je njen muž Andrija.
„Kako to misliš – ne znaš?!“, pobunila se Tamara.
„Ona je advokat, ima svoju kancelariju! Znaš li koliko zarađuje? Raspitala sam se: samo prošlog meseca imala je tri razvoda bogatih preduzetnika, svaki honorar najmanje trista hiljada dinara! To je skoro milion mesečno! A ti? Pedeset hiljada dinara plate u kancelariji!“
Viktorija je izula cipele i tiho prišla. Kuhinjska vrata su bila odškrinuta. Naslonila se na zid i slušala.
„I šta to ima veze s tim?“, nije razumeo Andrija.
„Ima itekako veze!“, Tamara je spustila glas u zaverenički šapat. „Razvedeš se od nje i po zakonu tražiš polovinu kancelarije kao bračnu tekovinu (zajednička imovina)! Ona je kancelariju širila tokom braka i kupovala nove prostorije! To znači da je to zajednička imovina! Postaješ suvlasnik advokatske kancelarije i ubiraš profit bez rada!“
Viktorija se naslonila na zid i hladno se osmehnula u sebi. „E, Tamara… upravo ste napravili klasičnu grešku. Pokušali ste da prevarite advokata za razvode u Srbiji. U njenoj sopstvenoj kući. To je kao da kradete džeparu u njegovom džepu — tehnički moguće, ali ekstremno glupo.“
Taktička priprema
Viktorija nije pravila scenu. Delovala je metodično. Njena unutrašnja advokatica je brzo složila činjenice:
- Muž i svekrva planiraju razvod kako bi tražili deo njenog biznisa.
- Pogrešno veruju da kancelarija spada u zajedničku imovinu.
- Potpuno potcenjuju pravnu zaštitu.
Otvorila je laptop u spavaćoj sobi i proverila fasciklu sa dokumentima. Sve je bilo besprekorno:
- Ugovor o zakupu i kupovini prostorija kancelarije: potpisan dva meseca pre braka. Dakle, jasno posebna imovina (posebna imovina).
- Predbračni ugovor (predbračni ugovor): na tome je tada insistirala, iako u Srbiji to još nije bilo uobičajeno. Andrija se tada uvredio („Ne veruješ mi?“), ali ona je ostala čvrsta. Kod notara je stajalo crno na belo: svaka poslovna imovina ostaje isključivo vlasništvo partnera koji je poseduje.
Nisu se ni potrudili da provere da li takav ugovor postoji niti šta u njemu piše. Klasična početnička greška.
Subotnja večera: mat u tri poteza
U subotu je Viktorija lično pozvala svekrvu na večeru u elegantan restoran na obali Save, u Beogradu na vodi. Tamara je došla uverena da Viktorija ništa ne zna. Za stolom je bila sav slatkorječiva:
„Viki, dušo, kako ide kancelarija?“
„Odlično“, nasmešila se Viktorija. „U stvari, imam jednu novost. Podnela sam zahtev za razvod. U ponedeljak papiri idu na sud.“
Tišina. Tamara se zagrcnula vinom. Andrija je ispustio viljušku.
„Ti… šta?!“, promucao je.
„Razvodim se od tebe, Andrija. Zbog trajno poremećenih odnosa u braku. Zato što sam čula tvoj razgovor sa majkom u kuhinji. Evo snimka.“ Viktorija je spustila telefon na sto. Glas Tamare se jasno čuo: „…i traži polovinu kancelarije po zakonu!“
Svekrva je problijedela. Viktorija je izvadila elegantnu kožnu fasciklu.
Viktorijini argumenti:
- Predbračni ugovor: tačka tri jasno kaže da je poslovna imovina moje isključivo vlasništvo. Potpisao si ga kod notara, Andrija. Neoborivo.
- Hronologija: kancelarija je osnovana pre braka. Čak i bez ugovora, nemaš pravo na njenu suštinu.
- Vaš advokat: znam da ste se konsultovali sa Srđanom Lukovićem. Od njegovih poslednjih 20 slučajeva, dobio je 5, i to uglavnom kroz loše nagodbe. Kada sam ga poslednji put srela na sudu, razbila sam njegovu tužbu za pet minuta.
- Finansijska realnost:
- Stanarina u Beogradu (3 godine): 1.080.000 RSD
- Infostan i računi: 250.000 RSD
- Hrana i restorani: 720.000 RSD
- Putovanja (Grčka, Crna Gora, Kopaonik): 500.000 RSD
- Tvoj džeparac, auto i garderoba: 450.000 RSD
- Ukupno: 3.000.000 dinara
Viktorija je pogledala svekrvu: „Želite li možda da mi on vrati polovinu ovih troškova života koje sam sama snosila? Evo sporazumnog razvoda (sporazumni razvod) — bez ikakvih finansijskih ili imovinskih zahteva. Andrija se iseljava u roku od tri dana. Ako ne potpišete, idemo na sud. Imate pet minuta.“
Epilog
Andrija je potpisao sporazum u ponedeljak kod javnog beležnika. Nije imao izbora; njegov advokat Srđan Luković mu je iskreno rekao: „Protiv Viktorije Popović nemaš šanse. Ona igra u potpuno drugoj ligi.“
Razvod je završen brzo i čisto. Bez emocija. Viktorija je izbrisala Andriju iz svog života kao završenu stavku. Kancelarija joj je nastavila da cveta. Šest meseci kasnije preselila se u veći prostor kod Knez Mihailove i zaposlila dva nova asistenta.
Jednog dana u kancelariju je ušla nova klijentkinja — žena od oko četrdeset godina, uplakanih očiju i drhtavih ruku:
„Gospođo Popović, molim vas pomozite mi… moj muž hoće polovinu kozmetičkog salona koji su mi roditelji poklonili…“
Viktorija je pažljivo slušala, otvorila novi dosije i uzela olovku.
„Pobedićemo“, rekla je mirno, ali odlučno. „Donesite dokumenta. Ostavljamo emocije po strani. Radimo sa činjenicama.“