У самом срцу живописних планина и шармантних грузијских села, мештани су били спремни на све — осим на једно: најезду пилића. Ипак, управо та невероватна сцена одиграла се недуго потом, оставивши цело село у шоку због потпуно неочекиваног обрта догађаја.
У почетку су се појављивале тек појединачне птице дуж прашњавих сеоских путева. Нико им није придавао значај; пилићи су, уосталом, били уобичајен призор на оближњим имањима.
Међутим, како су дани одмицали, њихов број је растао застрашујућом брзином. Улазили су у баште, у густим јатима прелазили путеве, па чак и заузимали кровове кућа, као да настоје да успоставе неку врсту тихе власти над селом. Сељани су овај призор посматрали са мешавином неверице и забаве, питајући се одакле је могла стићи ова необична војска перја и кљунова.
Најстарији мештани су тврдили да се ништа слично није догодило деценијама. Неки су веровали да је неки фармер изгубио контролу над својим јатом, док су други нагађали о мистериозној миграцији изазваној још увек необјашњивим природним појавама.
Деца су, са своје стране, целу ситуацију доживљавала као праву авантуру и са одушевљењем давала имена новим „становницима“ села.
Једно је било сигурно: сеоски мир био је неповратно нарушен овим необичним догађајем, а нико није знао колико ће најезда пилића потрајати…
нити шта је заправо наговештавала.